Zašto se moderne veze tako lako raspadnu?

Zašto je tako teško biti u vezi ovih dana? Zašto iznova i iznova ne uspevamo u ljubavi, iako se toliko trudimo? Zašto su ljudi odjednom postali nevešti kada je održavanje veze u pitanju? Da li smo zaboravili kako se voli? Ili, još gore – jesmo li zaboravili šta je to ljubav?

nismo spremni

Nismo spremni. Nismo spremni za žrtvu. Nismo spremni za kompromise. Nismo spremni za ljubav. Nismo spremni da uložimo sve što je potrebno da bi jedna veza uspela. Želimo sve odmah. I želimo to što lakše. Odustajemo. Dovoljna je samo jedna prepreka da se sve potpuno raspadne. Ne dopuštamo ljubavi da poraste. Dižemo ruke pre vremena.

zagrljaj

Nije ljubav to što tražimo u životu. Tražimo samo uzbuđenje i ushićenje. Želimo nekoga ko će gledati filmove sa nama i s kim ćemo se zabavljati, a ne nekoga ko nas razume i kada smo najćutljiviji. Provodimo zajedničko vreme, ali ne stvaramo uspomene. Ne želimo dosadan život. Ne želimo partnera za ceo život. Želimo nekoga pored koga ćemo se osećati živo, baš sada, u ovom trenutku. Kada uzbuđenje izbledi, shvatamo da nas niko nije pripremio za takvu svakodnevnicu. Ne verujemo u planove i želje za budućnost, jer smo previše zaslepljeni željom za avanturom.

klupa

Zatrpavamo se najnebitnijim stvarima svakodnevnog života, neostavljajući mesta za ljubav. Nemamo vremena da volimo. Nemamo strpljenja da se bavimo vezama. Mi smo zauzeti ljudi koji jure materijalne snove i nemamo prostora za ljubav. Veze su samo dodatak. Ništa više od toga.

tunel

Želimo instant zadovoljstvo u svemu što radimo – u postovima na društvenim mrežama, u karijerama koje biramo i u ljudima u koje se zaljubljujemo. Odmah želimo stabilnost u vezi, do koje se, inače, dolazi vremenom. Odmah želimo jaku emotivnu povezanost, koja se, inače, razvija godinama. Želimo osećaj da nekome pripadamo, dok još uvek jedva da poznajemo partnera. Po svemu sudeći, ništa nije vredno našeg vremena i strpljenja – čak ni ljubav.

odlazak

Radije ćemo provesti jedan sat sa stotinu ljudi, nego ceo dan sa jednom osobom. Verujemo u “mogućnost izbora”. Veoma smo “društveni”. Više verujemo u izlaske i muvanje, nego u istinsko upoznavanje. Pohlepni smo. Želimo sve da imamo. Ulazimo u veze čim osetimo najmanju privlačnost i izlazimo iz njih, čim nađemo nekog boljeg. Ne želimo da izvučemo najbolje iz te osobe. Želimo da budu savršeni. Izlazimo sa mnogo ljudi, ali retko im dajemo pravu šansu. Razočarani smo u sve.

telefon

Tehnologija nas je zbližila. Toliko nas je zbližila da ne možemo da dišemo. Gušimo se. Naše fizičko prisustvo je zamenjeno tekstualnim porukama, govornim porukama, video pozivima, slikama, četovima. Ne osećamo više potrebu da provodimo vreme jedni sa drugima. Previše nam je drugih. Nije ostalo više tema za priču.

hipster

Mi smo generacija “skitnica”. Ne želimo da se zadržimo predugo na jednom mestu. Plašimo se vezivanja. Verujemo da veze nisu za nas. Ne želimo da se skrasimo. Čak je i pomisao na to zastrašujuća. Ne možemo da zamislimo da ćemo do kraja života biti sa jednom osobom. Odlazimo. Preziremo bilo šta trajno. Ponašamo se kao da je to najveće zlo. Želimo da verujemo da smo “drugačiji” od ostalih. Želimo da verujemo da se ne povinujemo društvenim normama.

ruke

Mi smo generacija koja sebe naziva “seksualno oslobođenim”. Možemo da razlikujemo seks od ljubavi. Barem tako mislimo. Prvo imamo seks, pa onda donosimo odluku da li ćemo nekoga voleti ili ne. Imati seks nije ništa strašno. Biti veran jeste. “Kresnuti se” postaje novo “napiti se”. Radiš to ne zato što voliš onog drugog, već zato što hoćeš da se osećaš dobro. Privremena ispunjenost je sve što nam je potrebno. Seks van veze više nije tabu tema. Veze uopšte više nisu jednostavne. Postoje otvorene veze, seks drugari, viđanja samo radi seksa, seks za jednu noć, veza bez obaveza – ostavili smo tako malo prostora za ljubav prema jednom partneru.

krevet

Mi smo generacija koja živi u realnosti i vodi se samo logikom. Više ne znamo kako da volimo ludo. Ne bismo otišli do druge zemlje samo da vidimo nekoga koga volimo. Raskinuli bismo, jer je daljina prevelika. Previše smo razumni za ljubav. Previše smo razumni za svoje dobro.

stockxpertcom_id773007_size4-1024x680

Mi smo uplašena generacija. Plašimo se da zavolimo. Plašimo se da se vežemo. Plašimo se da padnemo. Plašimo se da budemo povređeni. Plašimo se da nam srce bude slomljeno. Ne puštamo nikoga previše blizu, niti se prepuštamo i volimo svim srcem. Skrivamo se iza zidova koje smo sami napravili, tražeći ljubav i bežeći glavom bez obzira onoga trenutka kada je zaista i pronađemo. Od jednom “ne možemo da se nosimo s tim”. Ne želimo da budemo ranjivi. Ne želimo da ogolimo svoju dušu pred bilo kim. Previše smo zatvoreni.

kalis

Uopšte više i ne cenimo veze. Napuštamo najdivnije ljude, zbog “drugih riba u moru”. Više nam ništa nije sveto, pa ni takvi ljudi.

Ne postoji stvar na svetu koju ne možemo da pokorimo, a opet, potpuno smo nemoćni u igri ljubavi – najosnovnijim od svih ljudskih instinkata. Evolucija, tako to zovu.

 

Izvori: Shutterstock, www.mensxp.com

Podeli:
15 Comments
  • Ana

    A gde su tu tuzne,pa i tragicne price proizvedene dugim vezama,brakovima….punim razocarenja,izdaja,nasilja? Mozda nam je zabava ili samoca samo bolja opcija od tih i previse brojnih tuznih promasenih zivota…

    April 3, 2016
  • Andja

    BRAVOOO dragi :*
    Ljubav je jedina vredna svega…

    April 3, 2016
  • Boris

    Krajnje razmaženi i potpuno sebični. Ljubav je davanje. U ispraznom vremenu ljudi su prazni. Šta mogu da daju

    April 4, 2016
  • Jelena

    I kada dajemo, bivamo ostavljeni. I posle mnogo godina, posle braka, djece, dobrog i loseg. Ljudi se mijenjaju privuceni necim drugim van veze, a oni ostavljeni dejstvom te sile ostavljanja. Kako god, covjek ostane ostecen

    April 5, 2016
    • SanyA

      To je sve deo života, koliko radiš i koliko se trudiš toliko ćeš imati.Nikog ne možeš da zadržiš ako ne želi da bude zadržan.Nikad ne gubiš sve ostaje bar lekcija i novi početak

      May 13, 2016
  • SS

    Usled spoznaje opšteg licemerja, spoznaje da je sve manje-više farsa koju nam prodaju da bi lakše nama manipulisali i da bismo bili što verniji konzumenti, polako smo prestali da verujemo da postoji bilo šta uzvišeno za šta se vredi žrtvovati. Okrenuli smo se ličnoj “sreći”. Ubrzo se ispostavilo da smo se izgubili u mračnom beskrajnom tunelu.

    April 6, 2016
  • Ivana

    Odličan tekst! Nadam se da će mnogi krenuti da rade baš ono što do sad nisu, da prave planove za budućnost, stvaraju uspomene, budu spremni na kompromise, ne plaše se obaveza, jer verujte sve to je ništa u poređenju sa činjenicom kada vas samo pogleda i ulije vam snagu jer ste toliko dugo zajedno da je i to dovoljno.

    April 6, 2016
  • Marina

    Hihihi, ja ne znam za vas, ali ja imam momka italijana već duže vreme :p 😀

    April 9, 2016
  • Pera Peric

    Autor ima romanticnu predstavu o ljubavi. Ako autor nadje jedan ali jedan jedini primer para koji se posle toliko godina veze/braka i dalje vole, svaka mu cast. Ja za svog zivota ne videh tako nesto.

    April 12, 2016
    • Lasta

      Pa sve se to i u brakovima desava upravo iz gore navedenih razloga. Garanciju za srecu nemate ali to ne znaci da ne treba pokusati.Ja npr poznajem mnogo vise onih uspesnih brakova nego onih razorenih. Nije brak samo sreca ! Pogresno se shvata. Ako tako gledas nema srecnog i uspesnog onda. Zivot je bacva puna g….. a na vrhu malo meda. To su me naucili na pocetku mog braka pre 10godina. Vazno je samo naci osobu sa kojom ces da plivas kroz to. Ja sam u srecnom braku vec 10godina, sa covekom koji me obozava i koga ja obozavam i volimo se i dalje posle 15godina i zelimo se. I nikada mi niko drugi nije pao na pamet a kamo li u krevet. I sada ce verovatno neko reci da lazem ali to je istina i oboje smo odrasli u zdravim brakovima i vaspitavani da postujemo ljude oko sebe a posebno one najblize preko puta sebe.

      May 9, 2016
    • anna

      Ja sam posle dvadeset godina braka i dalje zaljubljena u oca svoje troje dece. Zaljubljena sam, između ostalog i u to što sam mu pomogla da postane čovek koji jeste, kao što je i on meni pomogao da postanem osoba kakva sam sada. Pogrešno je reći: “Volim te takvog kakav jesi”, ispravnije: “Volim sve ono što možeš da postaneš.” Naš posao je da onima koje volimo pomognemo da ostvare svoje pune lične potencijale. Eto tako se održava zaljubljenost: jer taj neko pored vas onda stalno postaje nešto više, nešto novo. Tako da je moguće, ukoliko čovek nije duhovno lenj.

      May 9, 2016
  • Saska

    Apsolutno je tacno sve sto ste naveli ali ste izostavili da napomenete da je ljubav DAVANJE! Tek kada nam nije neophodna povratna emocija mozemo govoriti o ‘pravoj’ ljubavi. Veze su dvosmerne i ako zelimo da uspe, kao i npr. posao koji radimo, moramo im se posvecivati svakodnevno i na taj nacin unapredjivati i sopstvene kompetencije i kvalitet odnosa.

    May 9, 2016
  • Nauči da smuvaš devojku koja ti se sviđa, i promeni svoj život:
    http://www.kakosmuvatidevojku.com/

    May 21, 2016
  • Svaka čast. Postoji nekolicina ljudi kojima bih ovo posvetila, baš iz tog razloga jer sam neko koji je potpuno drugačiji od svega navedenog u tekstu-a susrećem se sa ljudima koji odustaju posle prve prepreke, jer dok ja opasnost i izazove vidim kao priliku da istrajemo, drugi to vide kao dovoljan razlog da se povuku.I bolno je viđati svaki dan kako je sve više izgovora da se ne voli, da je prepreka daljina, roditelji, novac. Svi bi oni da se skrase kada budu direktori firme, kada sebi kupe stan ili kuću, kad zarade hiljade evra da imaju u šteku pa će tek onda, kad svi vozovi prođu , da se late ljubavi, ako se ikada i desi da sebi slože ceo život kao puzlu.Svi bi oni da ulažu u sebe, da kao ”napreduju” dok mi koji smo spremni na sve rizike zbog ljubavi, ispadamo smešni. Važi isto i za prijateljstva , i za sve porodične odnose. Ne smeš da kreneš srcem jer svi skaču na tebe-prvo se ti zaposli, na najboljem mestu, pa izlazi ako može još deset godina, isprobaj petstotina prilika, pa tek tad možda da se zaljubiš, ako mora, a i ne mora jer je to komplikovano.Ljudi su komplikovani, traže previše pažnje al ti ne možeš da je daš posao pre svega, kolegijalnost pre ljubavi, žurke i ludovanje….Dok se jednog dana ne probudiš sa dušom napuštenog psa i shvatiš farsu kojom si se okovao…A tada…tada je već kasno za obrt nazad….

    August 11, 2016
  • Vlajko

    Ljubav je bezrezervno davanje,posvetiti nekome svoje vreme,deo zivota,sa druge strane je ljubav i uzimanje od onoga što daje.Ali je ta strana mnogo manje zadovoljna jer ko uzima je manje stećan od onoga što daje.Mnogi dospeju u zabludu tog davanja i uzimanja pa očekivanja bivaju sve veća i veća,to nije ljubav,to je korist

    February 23, 2017

Leave a Comment

Your email address will not be published.