Što si duže sam, to ćeš biti bolji u vezi

Nedavno sam čitao jedno istraživanje koje kaže – Ljudi prosečno imaju 8 veza u životu. Drugim rečima, imamo u proseku 7 propalih veza, dok jedna konačno ne uspe.

Čoveče, danas je baš rizično ulagati u veze“, pomislio sam.

Zašto su veze toliko teške? I zašto se uopšte upuštamo u njih, ako su uglavnom osuđene na propast?

To je tako, jer nismo sigurni šta je to tačno što želimo. Zato se zabavljamo sa svakim ko nas zainteresuje. Želimo preciznije da odredimo šta je to što nam odgovara.

Ali ima tu još nečega. Mnogi kažu da „nije bilo pravo vreme.“ Ah, vreme… To nezahvalno, malo đubre.

Ah, vreme... To malo, nezahvalno đubre.

Ah, vreme… To malo, nezahvalno đubre.

Ipak, želeti vezu nije isto što i biti spreman za vezu. Ponekad nismo emotivno spremni za zabavljanje. Viđanje s nekim nakon raskida i slomljenog srca, na primer, je uvek teško.

Veruje se da bi veza trebalo da uspe, ako su oba partnera u zdravom emotivnom stanju. To zaista čini stvari mnogo lakšim. Međutim, biti emotivno spreman za vezu ne znači nužno biti psihički spreman za vezu.

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi raskidaju je to što nisu psihički spremni. Ne razumeju, još uvek, šta je to što žele, niti su spremni da se prilagode. Moglo bi se reći da nisu dovoljno zreli.

Postoji samo jedan način da se psihički pripremimo: da upoznamo sebe na jednom dubokom, intimnom nivou. To zahteva mnogo vremena provedenog sa samim sobom. Bez drugih ljudi. Zahteva vreme za sebe.

I što ste duže sami, bolji ćete partner biti u budućnosti.

Upoznaj sebe

upoznaj sebe

Provodimo toliko mnogo vremena stavljajući maske za druge. Pretvaramo se da smo nešto što nismo. I kada se mnogo potrudimo da se uklopimo, izgubimo sebe. Vrlo često uopšte nismo svesni toga.

Svi se vremenom menjamo. Međutim, ta promena nije uvek nabolje. Ponekad načinimo nekoliko koraka unazad. Nazadujemo i pretvaramo se u mlađe i nezrelije verzije sebe. Dešava se. To je skroz ok.

Kada uzmete malo vremena za sebe i istražite ko ste vi zapravo – dok imate na umu ko želite da postanete – ponovo ćete upoznati sebe. Shvatićete šta vam je najvažnije u životu. Shvatićete i šta je potpuno nebitno i zamenjivo.

Ne očekujte da će to biti lako. Znam da može zvučati kao da je lako, ali je teže nego što mislite. Stare navike često odbijaju da umru. Biti sam je jedini način da uradite ono što mora biti urađeno.

Ja sam super lik

ja sam kul lik

Prihvatite da ste sami sebi dovoljni. Razumem da želite nekoga u svom životu. Razumem da ne želite da se osećate usamljeno. Ni ja to ne želim. Niti to želi bilo ko, ko hoda ovom planetom.

Vi ste sami sebi dovoljni. Srećni ste, voljeni, lepi, uspešni… Partner je tu samo da to sve dopuni – da se osećate još srećnije, voljenije, lepše…

Vaša sreća, fokus i glad za životom ne smeju da zavise od drugih ljudi. Razumem da je, na neki način, to nemoguće. Mnogi od nas dobijaju sreću time što imaju partnera. Ono što ne smete dozvoliti je da nečije odsustvo odredi kakav će vam život biti.

Ne smete gledati na život sa nekim kao na bolji život od onoga koji imate sada. Jer, ako je takav život bolji, onda je ovaj sada lošiji. Zar ne? Ali nije. To nije loš život. Samo je drugačiji i morate da naučite kako da budete ok sa nečim što je drugačije.

Veza nije lek

Mnogi ljudi koriste veze kao flastere, ali krv uvek nekako probije.

Svi smo mi pomalo izudarani, pomalo oštećeni i imamo ožiljke. Neki dani će sigurno biti mračniji. Ali, kada se sve sabere i oduzme, sreća je izbor. Veza vas neće „popraviti“.

Ulazeći u vezu dok niste emotivno i psihički spremni, smanjujete šansu da uspe.

Što ste duže sami – što duže pauzirate da razumete sebe i da oslikate život četkicom svog uma – to su veće šanse da će sledeća veza biti poslednja koja će vam biti potrebna.

Podeli:
2 Comments
  • Slavica

    Poštovani Dušane, pratim Vaš rad neko vreme i veoma ga poštujem. O mnogim stvarim ste me “naterali” da se zamislim i hvala Vam na tome.
    I oko ovog tekst razmišljam i smatram da niste naglasili uslove i relativnost vremena koje je potrebno da neko bude sam.
    Naime, smatram da ako je neko sam 10, 15, ili 20 godina to mu nikako ne doprinosi, narucito ako nikad pre nije imao vezu. Znam neke osobe koje su toliko godina same i nemaju prednost u spozanavanju samih sebe u odnosu na one koji su za to vreme “prosli kroz ” nekoliko veza. Čak smatram da su na gubitku, jer ostavljaju utisak da razmišljaju kao tinejdžeri.
    Vreme čini svoje: ljudi se menjaju, društvo se menja, norme se menjaju… A takve osobe ostaju bez one najskuplje škole – iskustva. Bez odgovarajućeg iskustva ne možemo da spoznamo ni sami sebe,

    April 17, 2016
  • Slavica

    Poštovani, vidim da niste dopustili moj komentar. Žao mi je zbog toga i na neki način sam razočarana jer nisam imala nikakvu lošu nameru, ali to je moj lični doživljaj.
    Nadam se da će bar Vama koristiti da drugačije sagledate problem o kome ovde pišete i na taj način Vam proširiti vidik.
    Ja ću nastaviti da čitam Vase tekstove ovde i objave na FB i da razmišljam. Hvala Vam na tome.
    Srdačno

    April 19, 2016

Leave a Comment

Your email address will not be published.